Drugi dan naše velebitske avanture (za iscrpan izvještaj o prvom danu klikni ovdje) je počeo u ranu zoru, kad smo ispratili kuma Nidžu i vrenda Kruška na njihov povratak nazad.
Putem nazad su se izgubili 😂😂😂, a ja još čekam precizan i detaljan izvještaj od vrenda kako im se to desilo. No, meni i Luchi to nije bilo bitno (a nismo za to ni saznali do sutra) jer smo se mi, nakon njihovog ispraćaja, vratili nazad u krevet odspavati. Naša avantura je tek počinjala.
Buđenje u 10, priprema, i krenuli smo taman nešto poslije 11.
Naravno, popraćeno i Facebook postom:
Prvih dvi ure, to je bila čista uživancija.
Jest na početku bio malo teži uspon preko ove gromade (preciznije, pored nje, ona je na vrhu)
Ali to je bila jedna čist fajn šetnjica … ugodna
Bilo je vrimena i za selfije
Al’ nakon dvi ure, počeo nam se polako horror uvlačiti u kosti – NISMO JOŠ NITI NAPOLA, SUNCE PRŽI KO LUDO A MI SMO VEĆ SKORO POPILU SVU VODU KOJU SMO UZELI SOBOM 😂😂😂.
Džaba prekrasnih prizora putem
KAD SMO MI ŽEEEEDNIIIII.
Retrospektivno, odluka da svaku od nas uzme “samo” dvije litre vode je graničila s ludošću!!!
S torbom od 25 kila na leđima, savršen svibanjski sunčan dan s temperaturom 20-25 stupnjeva, i mi idemo hodati 16 kilometara s dvi litre vode 😂😂😂.
Nikad prije, i nikad poslije nisam bio tako žedan kao tih drugih dva sata našeg marša prema Strugi 😥.
No, malo prije Velikog Rujna, ili je to bilo baš tamo, naišli smo na par vikendica.
Spas!!! Vodaaaa!
Prva vikendica, yeeey, ima gusternu …. zaključana 😥.
Druga vikendica, yeeey, ima gusternu … isto zaključana s lokotom 😡.
Ostala je još jedna … nema lokota ❤️❤️❤️.
Našli smo i sič, s konopom, i evo, koristim i ovu priliku da (meni nepoznatom) vlasniku te vikendice pošaljem bezgranične količine dobre karme u njegovom smjeru zato što je svoju gusternu ostavio nezaključanu ❤️.
Ovaj trenutak ću pamtiti cijeli život:
Kad smo se lipo napili, i opskrbili vodom za drugi dio puta do Struga, jasno, malo smo odmorili 😎.
Odmor nije drugo trajao, jer trebalo je dalje.
Iduća mini ruta je bila do Stražbenice, di je pao i Facebook report:
A onda je krenuo uspon na Buljmu 🙄.
Kao što dosta precizni Facebook report kaže, nije bilo lako preko Buljme, ali, u kućici nije bilo nikoga, našli smo i vodu da ne moramo ići do izvora još par kilometara dalje … i jedini, ali VELIKI problem je bila prijetnja kiše.
Srećom, kad smo došli do Struga, kiša je prestala, i Lucho i ja smo se lipo pogostili.
Društvo nam je činio jedan mali puh ❤️.
A najbolja stvar je što mi imali, za ovu priliku, savršene madrace za lipo odspavati
I tako je završio drugi dan naše velebitske avanture.
16 kilometra ekstra uzbudljivog hikinga.
Nažalost, naš ultimativni cilj, Vaganski vrh, pohod na kojeg smo planirali za treći dan je ostao nedostižan, kao što Facebook report jasno opisuje … fakin kiša 😥.
No, i taj spust treći dan je imao svoje draži.
Polazak
Silazak
POBJEDNICI
Odonda pamtim Ramićevu rogačicu ❤️❤️❤️
U Ramićevim dvorima smo se lipo odmorili i savršeno proveli, a popodne je došlo vrijmee za završnu dionicu, spuštanje do Paklenice di nas je čekao Strujo u autu, koji nas je vratio do Sukošana ❤️. A možda je bija i Sikira, ne sićan se. A možda su bila i obadva ❤️❤️.
U svakom slučaju, treći dan je na RunKeepru izgledao kao pjesma u odnosu na prva dva 😎.
Zvone Radikalni 