Napustio nas je danas Predrag Lucić 😥.
Ne gledam već dugo Dnevnik pa ne znam jesu li i njegovu smrt popratili kao onomad kad je umro Miljenko Smoje a onaj Kokot na kraju Dnevnika mrtvo ladno izgovorio rečenicu: “Danas je u Splitu umro Miljenko Smoje” … i to je bilo to. Vjerujem da smo od tog vremena ipak štogod napredovali.
Ali, samo u apsolutnom smislu (pametni ljudi kažu da nam je sve bolje), no ne i u relativnom jer u odnosu na druge sve više zaostajemo i sve više i više postajemo bezperspektivna kaljuža.
Čitanje Ferala 90-tih, ja u studentskim godinama a oko mene posvemašnje nacionalističko ludilo, koje je Lucić zajedno s Dežulovićem i Ivančićem tako briljantno raskrinkavao i satirizirao, je često predstavljalo vrhunac tjedna, da ne govorim o silnim materijalima za diskusije na četvrtom katu studentskog doma na Šari.
Cijeli dan sam razmišljao kako se oprostiti od takvog cara i legende … i evo pri kraju dana mi se ova njegova pjesma “Životinjsko ludilo” učinila sasvim prikladna … i u sridu za današnje vrime.
Zvone Radikalni 