Kakav Staljingrad, kakav Alamo, kakva Hirošima … kud Zvone prođe, tu trava više ne raste 🤣.

Nakon sinoćnjeg povratka u Zagreb obavio sam jutarnju inspekciju mojih kumpirića … I NISAN NAŠA’ NITI JEDNU ZLATICU 😎. Ma njanci jednu jedinu da bi vidija! Što, doduše nije ni čudo, s obzirom da sam krumpire poškropio s jedno tri-četiri puta više otrova nego što je “po propisu” 🤣🤣🤣.

Al’ što zna doktor znanosti poput mene što je Mospilen?

Jer, kad ti prodaju jednu karticu s 2,5 grama tog otrova, ima li što logičnije nego pretpostaviti da je to baš točno mjera za moju parcelu krumpira? Naravno da nema 🤣.

Pa sam tako neki dan to umiješao u deset litara vode, poškropio krumpiriće … i onda kad sam došao u Sukošan mi je stari rekao da je za onoliko krumpira kolik osam ja zasadio jedno 2-3 litre bilo i više nego dosta. Uuuuu, kako me je to momentalno pritrgnulo 😥.

“Pa nisam valjda uništio krumpire”!

No, frend Kruško, koji se onako zaozbiljno kuži u poljoprivredu, za razliku od mene koji se ne kužim uopće (i samo imam ćaću koji se kuži) mi je rekao da je taj Mospilen insekticid, i da bi bilo potencijalno problematično da je herbicid … i da imam dobre šanse da čak i takva koncentracija neće naškoditi krumpirima. Ah, što bi ja bez vrenda ❤.

Kad sam kupovao otrov rekli su mi da je karenca za Mospilen sedam dana (period kad se ne smiju vaditi krumpiri jer se u njima toliko zadržava otrov), a ja ću to produljiti na barem 10-15, pa ćemo viditi.

Jest da kumpiri, pogotovo ovaj dio koji sam zaadio jedno 20ak dana ranije već izgledaju 1-kroz-1 spremni za vađenje, ali nadam se da im ništa neće biti ako se još malo zadrže u zemlji.

• 

• 

• 

• Poljoprivreda