I bija je dobar … odličan čak.

Pogotovo kad se uzme u obzir da je pravo malo čudo da se i desija! Jer, naš najdraži kapetan Kruško je još u četvrtak “krpa rupe na gumi”, i uzimajući u obzir iskustvo prijašnjih godina, “u nedilju iđemoooo” je bilo na dosta dugom štapu!
Ali, vrend je odradija 1-kroz-1, sve zakrpa, porinija brod i testira ga, nabavija je i gorivo (!), a onda, čudo nad čudima, donija je i pumpu na brod (!!!) “Malo ćemo pumpati usput, ali to nije problem”. NIKAKAV! ❤❤❤

Jedino što nije valjalo je što nas je bilo samo dvoje, ali kum Jure je s jedrilicom već bija incoming na poziciju u maloj Sabuši tako da smo minimalni broj od tri igrača za picigin imali.

A kaaaako je guma letila, samo sa mnom i Kruškom na gliseru 😎. 30 milja!!!Letiiii miiiiškoooooooo!

Uz standardni intermezzo da se poklonimo Gospi Od Sniga, do Sabuše smo došli brzo (i uz samo jedno pumpanje gume usput), odmah locirali kumovu jedrilicu, privezali se (uz standardno jamranje kuma Jure, starog moreplovca “esi to dobro veza”, i Kruškov standardni odgovor “ih”), i ukrcali.

S kumom su na jedrilici bili kuma Lea ❤ i frendica, i tako … malo smo natočili, krenula je zajebancija … a onda je krenija i Kruškov šou 🤣🤣🤣.

Koji je najprije otvorio s jednim glasnim podrigancem, tako glasnim da sam ja, koji sam taman točio piće samo digao pogled i gledao ga jedno tri sekunde … i onda smo pet minuta svi zajedno umirali od smijeha. RedBull je učinija svoje i dok se Kruško kroz suze ispričava, mi smo pokušavali doći do daha.

Taman smo se smirili i počeli pričati o tome kako je vrime da konačno pođemo baciti i malo picigina, kad se Kruško diga’ na noge i viknija “Ajmeeee”, na što sam se ja okrenuo u smjeru di je on gledao, i cijeli život ću se sjećati misli koja mi je u tom trenu prošla kroz glavu: “Vidi, neko ko ima isti gliser ko Kruško se parkira’ deset metara od nas, i sad ćemo se morati micati” 🤣🤣🤣🤣.

Doslovno!

Ekstra prezentacija kako mozak može biti glup.

Jer, naravno, to je bio baš Kruškov gliser koji se lijepo odvezao, i nošen prilično jakom strujom krenuo svojim putem.

Meni je trebala cijela sekunda da mi se mozak resetira i “aaaa, to je Kruuuškov gliser”, što u stvari treba shvatiti i kao kompliment Krušku i mom pouzdanju u njega – moj mozak je kao nemoguć događaj imao slučaj da bi se Krušku brod odveza’, i u stvari ideja do koje je došao i nije tako blesava 🤣.

Dok smo mi svi umirali od smijeha, Krušku se nekako nije baš žurilo, tako da mu je tribala dobra minuta dvi da se nakani skočiti u more i krenuti za gliserom, što je dovelo do toga da se lipo napliva’. Mi smo, naravno, s jedrilice zdušno navijali i bili glasna podrška!

Kruško je, citiram, “skoro umra'”, ali je gliser nekako dovuka’ do jedrilice, vezali smo ga (ovaj put mene dopalo, jedinog vlaja među morskim vukovima – odveziva san ga posli tri minute 🤣) i fala bogu, opet popili piće, da Kruško malo dojde sebi (a ni nama nije bilo lako od toliko smijanja, nije!)

Da bismo se onda konačno nakanili krenuti na picigin … i doživjeli završni čin Kruškovog šoua – pri pokušaju uskakanja u gliser, s kojim smo s pozicije 150 metara od obale di je bila jedrilica trebali doći do plićaka, vrend je krivo doskočija na gumu, i hooop … pljas u more 🤣🤣🤣.

A što reći.

To da je prva runda picigina, koju smo na pustu muku nekako razvukli na 20 minuta bila teška katastrofa, ne triba niti govoriti. Bacali smo se ka pingvini. No ipak je bila krucijalna, jer nas je malo trgnula, dignula radnu temperaturu i rastegla zglobove.

Zasluženi odmor, sad već lagano u smiraju dana, u sjeni raskošnih borova, i uz naravno, legendarnu Cohenovu Hallelujah restaurirao je naš duh i našu snagu.

I onda smo bacili odličan picigin!

Skoro ura vrimena je prošla u trenu (i transu), sunce je već zašlo za borove pa nije smetalo “u oči”, Kruško je odigra par maestralnih poteza, kum Jure je bija standardno pouzdan … a ni ja nisan bija loš ❤❤❤.

Otvaranje sezone kakvo se samo poželjeti može.

• Picigin