Što se tiče Igora Mandića, u zadnjih par godina jedino što se mogu sjetiti da sam ga uočio i zapamtio je njegov “zanimljiv” review “Mladenke kostonoge”, knjige Želimir Periša , ali … dobro ga se sjećam iz devedesetih, i da baš ništa u ovih zadnjih dvadeset godina nije napisao (a jest, i to puno!), samo zbog toga bi zaslužio titulu Hrvatskog Pisca Prve Klase (i ne samo pisca).

Sretan ti rođendan legendo … a, da dodam ovoj čestitci i osobnu notu – prve tekstove Igora Mandića sam pročitao krajem 80-tih, u izdanjima zagrebačke Erotike . (iako, ako ćemo biti iskreni, preciznije bi bilo reći da sam ih “vidio” jer, tada mi nije padalo napamet čitati što tamo neki Igor Mandić trkelja , znalo se zašto se kupuje Erotika, ali eto srećom, sačuvao sam par brojeva pa sam u “poznijim godinama” nešto i pročitao ).

• Hrvatska
• Legende