Prvi picigin sezone je bio zericu suzdržan, jer em je bio prvi, em je vrime bilo “zericu” prohladno … ali zato smo danas nadoknadili sve 💪.

Nažalost, ovaj put samo četvorka “stare garde”, u sastavu El Capitano Krulc, Jure, Serđo i ja … uz iznenađenje u vidu Marijana na Sabuši.

Bilo smo željni picigina i u žurbi, tako da se nisam ni sjetio opaliti koju fotku na početku … prve su s po kanala.

Ali, ovaj put san se sitija slikati našu najdražu Gospu od Sniga ❤️🙏🙏🙏.

U kojem trenu je Serđo bacio opservaciju: “nikad ovako brzo od parkiranja do Gospe od Sniga” 😂. I stvarno … parkirali smo se sva trojica kod škvera unutar dvi minute oko 16:00, a kod Gospe smo bili već u 16:30 😮.

Jednostavno … bili smo željni.

Nisam zaboravio ni naše stare poznanike Dina i Svetog Nikolu … kojima se pridužila i Marie. Očito biznis kopanja pijeska dobro iđe!

Na Sabuši smo naletili na još jednog člana kluba, Marijana, i to je bio puni pogodak 👍.

Ekipa je krenula odmah

Dok sam ja pružao moralnu podršku vrendu kod sidrenja broda (jugo je na početku nezgodno puhalo).

Onda sam potrošio par minuta da napravim par slika … da ipak bude bar nekakvih slika picigina 😂.

Ništa fotoaparat, ništa profi slike … samo par okidanja s mobitelom.

Onda smo svi zajedno lipo zaigrali po ure, fino se zagrijali … a bacili smo i jednu stvarno dobru. Istina, nije nas nikako išlo prvih 15ak minuta, ali smo jednu dobru ipak dočekali.

Pauzu je obilježio četrun koji je donio Serđo … sladak ko med (i muffini Jurine punice … ali njih nisam slika’).

A onda smo bacili još cilu URU picigina 😮.

I to čudesnog!!!

Prvih 20ak minuta, dok je još sunce smetalo smo se zagrijavali i namištali nišanske sprave, ali kad nas je onda krenulo, letali smo ko sikire.

I onda je pala jedna EPOHALNA PARTIJA!

OK, taj pridjev je prikladan za ekipu starčeka s prosjekom od 50 godina, dok bi recimo za Tonija i omladinu to više bila jedna ODLIČNA … ali, doista je bilo čudesno kako smo se izbacali tu partiju.

Nakon po ure smo opet zovnuli i Marijana da se nam se malo pridruži, pa onda u sam smiraj dana, kad je sunce skroz palo iza borova odigrali i završnih 15 minuta pravog nirvana picigina. Palo je i jugo, koje nas je u prvoj rundi čak i dosta ometalo, i to je bio onaj picigin čiste uživancije ❤️.

Umorna, ali ozarena lica govore sve.

Selfie prije polaska doma

A onda smo zajašili valove.

Sa suncem u retrovizoru.

Od 20ak selfija u kojima sam pokušavao uhvatiti sunce u zalazu, evo jedan ispa koliko toliko 😂.

Ali zalaz je bio fantastičan.

Odličan picigin i dokaz da stara garda još nije za bacanje.

A sad se polako pripremamo za 19-ti Memorijalni picigin za našeg Bucu ❤️, u sridu 30.7.

• Picigin