Krenuli smo ranije (jer smo i ranije tribali nazad), i okupili se već u dva i po.

Jaka ekipa: vrend, Jure, Lučo i Andrea, Toni i ja, dobro raspoloženi i “spremni za najveće domete” 😎. Trebala nam se pridružiti i Vedrana, naša Gospa od Picigina 🤗, ali avaj i kukulele, nezgoda sinoć na cesti s divljom svinjom (yeah, you read that right – nakotilo ih se po otoku izgleda priko svake mire!) i deštrigano auto ju je spriječilo da nam se pridruži na Maloj Sabuši 😥.

Pripreme za isplovljavanje smo odradili brzo i efikasno.

U 3 i kvarat smo bili na Sabuši … plima je, i najprije se istražila mogućnost igranja u plićaku 🤔

Ali ništa od toga, i idemo na standardnu poziciju … di u stvari i nije tako loše. Jest malo priko kolina, al’ more se igrati, a vremenski uvjeti gotovo pa idealni! Da nije bilo malo juga, a koje je u stvari utjecajem na lopticu u letu igri davalo dodatni čar, bili bi baš idealni.

Mene najstarijeg 🙄😮 su stavili “u sunce”, i to mi je tijekom igranja u prvoj rundi poprilično smetalo, ali bili smo svi ekstra našiljeni, kum Jure je nakon samo par minuta prilagodio svoju igru da ne baca meni (jer njegove loptice baš ništa nisam mogao vidjeti) i igrali smo odlično.

Sad već standardna priča, kako sezona picigina odmiče i bliži se kraju, naši nišanski instrumenti su sve bolji i precizniji i igramo sve ljepše i lakše.

I odmah u tih prvih 40ak minuta picigina smo bacili VRHUNSKU partiju! Minuta i po letanja, svi se itaju ka’ sikire … pravi picigin.

Pri kraju runde sam uzeo mobitel i opalio par slika … nek se nađe.

Uživali smo u piciginu, igrali odlično, vrime je bilo super i već u 4 i 20 je krenula iduća runda, di sam ja odmah na početku par minuta slikao mobitelom … da se odrade “reporterske” zadaće.

Nakon toga sam se i ja pridružio ekipi i odigrali smo odličan picigin. Sad više nisam bija “u sunce” i kako se to kaže “mogao sam pokazati svoju kvalitetu”, ali me ekipa već u prvoj rundi “uhvatila u đir”, i zajebancija je cijelo vrijeme išla na moj račun 😂.

Da se “sporo dižem iz mora nakon parade” 😮😂😂😂.

A sunce li vam garavo, pet nas je, ne triba letati iz mora ka da igraš mano-a-mano.

No, nikakva objašnjenja tu nisu pomogla, kao što rekoh, zajebancija na moj račun na max.

No picigin je bija odličan, a svi smo bili iznenađeni kako je vrend vrhunski LIVOM rukom vraća loptice 😮. Poznavajući njegovu “backhand tehniku” iz prošlosti, to je bilo ekstra ugodno iznenađenje.

Vrend je sredinom runde diga’ drona i snimio ekstra zajedničku fotografiju ❤️❤️❤️.

A čudesan, ali ČUDESAN video snimljen dronom možete pogledati na Youtubeu (vrende, svaka čast ❤️).

Nakon nekih četrdesetak minuta finog itanja meni je bilo dosta, pa sam se vratio na brod, tako da je nastala još jedna mala fotogalerija.

I par videa … “sukošanska škola picigina” 😎.

Vrend mi se ubrzo pridružio, pa je i on zgrabio svoj fotoaparat … i napravio odlične slike.

Galerija by vrend ❤️.

I dok smo vrend i ja chillali na brodu, trojka Lučo, Jure, Toni je igrala i igrala i igrala … letali su ka sikire i uživali u piciginu do maksimuma ❤️.

Lučo je pokazao svoju ekstra klasu, kum Jure je na svom petom piciginu sezone bija za pet, a kad je i kum malo odlučija odmoriti, Lučo i Toni su bacili mano-a-mano.

Milina ih je bilo gledati ❤️❤️.

Povratak ratnika ❤️.

Treće runde nije bilo jer se druga rastegla na uru i po 💪, i došlo je polako već šest uri i vrime za put nazad. Laganim tempom smo krenuli doma (gorivo je bilo scarso 🙄), i ovaj put ipak bez selfija sa suncem … jer se sakrilo iza oblaka.

Promjena vrimena se osjećala u zraku i iako je bilo tek malo posli šest, nije to više bila 30+ temperatura kao neki dan na “hajdučkom” piciginu i putem nazad smo svi obukli majice i zaogrnuli se šugamanima.

Sretni i zadovoljni što smo uspjeli odigrati još jedan odličan picigin … ovaj put doista pravi sportski, s minimalnim pauzama, i maksimalnom posvećenošću milini picigina ❤️.

• Picigin