Čudo Dalmacije! ❤️

Ujutro kad san se diga’ san mora obući i kalce i duge gaće i košulju da bi sideći na terasi moga raditi za laptopom, padala je i lagana kišica i do deset uri je picigin planiran za popodne već bija odgođen za sutra … bit će lipše vrime 🙄.

A onda je oko podne i po, taman dok smo bili za ručkom granulo sunce, oblaci su se razišli ka Božjom rukom odneseni 🙏, u uru i kvarat je Lučo bacija ping u grupu … i po ure kasnije smo Toni i ja već bili u pripremama 💪, a u dvi i po je počelo okupljanje na poziciji.

Dok smo vrend i ja pošli natočiti malo goriva, Toni je poša’ skupiti Luču, i ekipa je bila spremna.

A vrime … SAVRŠENO!!!

Najbolje ovo lito, jer iako je bilo “samo” 28 stupnjeva, bilo je kristalno vedro, nigdi oblaka sa suncem koje čudesno grije i bez daška vitra … a more ka’ lušija. Cilim putem tamo i nazad me nije štrapacnula nanke jedna jedina kapljica mora … a guma je radila na najjače 💪

I raspoloženje je bilo na najjače, dok smo glisirali put Sabuše, okupani suncem ☀️.

Došli smo u Malu Sabušu oko tri i po, i u roku deset minuta već smo igrali picigin.

Milina nas je prizvala, bez ikakvog ozbiljnog “zagrijavanja” , i učetvero smo bacili pravi nirvana picigin. Ekipa me je probala opet “uvatiti u đir” ka’ na prošlom piciginu, ali ovaj put nije išlo jer san bija top raspoložen i u vrhunskoj formi. Par puta mi je Lučo provokator odmah nakon parade ponovo bacija lopticu … ali maaalaaac, danas je bilo “nećeš razbojniče” 😂❤️.

No, našla se druga meta … Toni Nebeski Letač.

Koji je i danas letija ka i inače, daleko od toga, i u svakoj našoj vrhunskoj partiji je bio njen esencijalni dio … jedino što mu nišanske sprave nikako, ali ono baš nikako nisu bile dobro namištene 😂.

Je li to bilo zbog omladinskog picigina koji su juniori jako odigrali jučer, ili mu je janjetina ispod peke za ručak teško pala … vrag će ga znati … ali, zajebancija je danas bila na Tonijev račun ❤️.

A igrali smo stvarno ekstra.

U TRI runde … prva 15:30 – 16:15 … druga 16:30 – 17:10 … i onda završni šprint u trećoj 17:30 – 18:00.

Ovaj put san igra stalno i cilo vrime, guštajući u piciginu ka’ malokad ovo lito. Uz zahvale ekipi što me nijednom nisu stavili “u sunce” (što je i Luči i Toniju, koju su po tom pitanju podnijeli najveći teret, bio popriličan problem tijekom igre 🙄), gušta san ka’ praščić, bacakajući se u plićaku Sabuše … a povremeno i letajući ka’ sikira 💪 … i to je bilo dvi ure čudesnog nirvana picigina.

Vrend je kompletno preuzeo ulogu fotografa ovaj put ❤️, diga je i drona, i siguran sam da će bit i odličnih videa … a konačno imam i dobru svoju galeriju.

Fala vrend ❤️❤️❤️.

A nakon kritika od prošlog picigina, dobija je i Lučo svoju ❤️.

Još malo slika iz pauza

Na kraju treće partije smo sinčina i ja bacili mano-a-mano … and boy of boy, kakav smo mano-a-mano odigrali 💪. Nakon par rundi zagrijavanja, bacili smo partiju u kojoj smo se sigurno cilu minutu dodavali, bacajući se ka’ sikire.

Puf pant 😂.

Pet minuta nakon toga smo već bili na putu nazad.

Ostavljajući Sabuši iza nas … po ko zna koji put ovo lito ❤️.

Selfie sa suncem.

I naši pjeskari i Gospe od Sniga ❤️🙏.

A što će tek sutra biti na piciginuuu 😎.

• Picigin