Bacili smo ga!!! ❤❤❤

Po petnaesti put (ko bi reći da je već toliko godina prošlo 😥) … i u nikad jačem sastavu. Zadnjih godina bi bili prizadovoljni ako bi nas se skupilo četiri-pet, a ove godine kompletna postava: kapetan Kru, Lučo, Bore, Krsto Maćo, Jure, Nidžo, Sergej i ja. Organizacija savršena – optimalna dva frižidera s pićem, Krsto Maćo je naravno donija četrun, a Jure je s kumom Leom na jedrilici izranijega zauzeo poziciju na Maloj Sabuši, tzv. “rezervni položaj”.

Naravno, Lučo ka’ Lučo je mora izvesti malo cirkusa na početku, pa se pojavio s maskom 🤣 (jer, on ipak nije cjepljen pa je odlučio misliti i na svoje i naše zdravlje 🤣🤣🤣) … ali to je otprilike bilo to što smo spominjali koronu.

Okupljanje:

Put do Sabuše je protekao u laganom truckanju 8-10 milja na sat priko kanala 🤣, ali to nam nije previše smetalo – muzika je svirala, piće se točilo i atmosfera je bila odlična.

Eh da … jedino je bilo malo vruće kad bi stali 🤣🤣🤣.

Kao što rekoh, na Sabuši nas je dočeka kum Jure na “rezervnom položaju” s jedrilicom, što je bila idealna prilika za odrađivanje završnih “priprema” i “točenja goriva” prije samog picigina.

Ali, za razliku od prethodnog picigina, kad smo na jedrilici zasjeli uru i po 🤣, ovaj put smo ipak odlučili da nećemo puno previše duljiti i da nam je picigin glavni fokus. Bore je, ka i uvik, bija najbolji, Krsto, iako više ne baš brz ka struja je bija precizan u razigravanju i runda zagrijavanja uopće nije bila loša.

No, nedostatak forme je učinio svoje tako da smo u prvoj rundi jedva nekako uspili odigrati 20ak minuta 🤣, prije zasluženog odmora.

Nakon odmora je sunce već polako počelo zapadati za borove i više nije smetalo za oči, mi smo se lagano zagrijali … i onda je nastupila takozvana “picigin nirvana” – onaj trenutak kad se umor, vrućina, more, sol i alkohol u tijelu stapaju u jedinstveno transcedentalno iskustvo, kad igrači počinju letati ka’ sikire i kad ti se čini da bi picigin moga’ igrati do sutra … i onda smo odigrali uru savršenog picigina ❤❤❤.

Bilo je već skoro sedam i po kad smo krenuli na novo okupljanje na rezervnom položaju na kumovoj jedrilici, a di je nastala i najbolja fotka dana:

Kuma Lea je napravila palačinke i muffine ❤ koje smo s guštom potaracali (kuma mi je dvi palačinke spremila i doma za večeru, što me spasilo tamo negdi oko deset uri navečer ❤), do Ždrelca smo se lagano svi zajedno vozili u jedrilici, vukući za sobom gliser (kojeg je ovaj put Kruško dobro veza’ pa nije bilo potrebe za ekstra plivanjem 🤣🤣🤣), a pred Ždrelcem smo se prebacili nazad u gliser, mahnuli Juri i Lei koji su lagano krenuli put Zadra, i krenuli opet laganim truckanjem priko kanal nazad.

Naravno, putem nazad je pa’ još pokoji LIIIIIIIVAAAAAAAAAAJJJJJJ, jer … do tradicije se mora držati.

• Picigin