Tugica 😥.

Pošao u Sukošan za Uskrs prisritan i prizadovoljan posađenim vrtom, vratim se jučer nazad u Zagreb i iman što za vidit.

Najprije prođem kroz gredice pomidora i paprike, i duša me zaboli gledajući ozeble stabljike. Od 12 sadnica paprike ošlo u helać 8 😥😥😥, a ošlo je i 20ak sadnica pomidora 😥😥😥😥😥. Sreća da sam ipak većinu pomidora posadio bliže vrtnom skladištu, koje im je očito pružilo kakav takav zaklon … ovo što sam posadio južnije na otvorenome, otišlo 70% 😥😥😥.

Al’ dobro, rekoh ja, ajde, tako mi i triba kad sam se žurio, potaknut “lijepim vremenom” 😡, pa pomidore i paprike i sve posadio dva tjedna ranije nego prošle godine … nije problem, počupati ćemo pa ćemo posaditi nove.

No onda mi pogled zapne za neke “izrasline” na, inače lijepom i ravnom dijelu polja di sam posadio krumpire.

“Oooo, da mi nisu nikli krumpiri”???

“Ajmeeee, nisuuuu valjdaaaa” 🙄

“Jesu” 😥😥😥

Srićom, pa su niknuli u samo jednom redu 😅.

A kako izgledaju ti što su niknuli, evo da i sami vidite.

Uglavnom, tuga, jad i čemer. I to mi je jedan od dva reda u kojima sam posadio ćaćinu carsku Jerlu.

Doduše, vidi se još i pokoji zeleni listić na njima pa možda šteta i ne bude stopostotna, a SRIĆOM, pa sam ipak bija pametan ostaviti još jednu kašeticu, da je posadim kasnije, “kad bude sigurno” … pa eto, bit će i Jerle ❤️.

Eh, težak je život poljoprivrednika …

• Poljoprivreda