Tugica š„.
PoÅ”ao u SukoÅ”an za Uskrs prisritan i prizadovoljan posaÄenim vrtom, vratim se juÄer nazad u Zagreb i iman Å”to za vidit.
Najprije proÄem kroz gredice pomidora i paprike, i duÅ”a me zaboli gledajuÄi ozeble stabljike. Od 12 sadnica paprike oÅ”lo u helaÄ 8 š„š„š„, a oÅ”lo je i 20ak sadnica pomidora š„š„š„š„š„. SreÄa da sam ipak veÄinu pomidora posadio bliže vrtnom skladiÅ”tu, koje im je oÄito pružilo kakav takav zaklon … ovo Å”to sam posadio južnije na otvorenome, otiÅ”lo 70% š„š„š„.
Al’ dobro, rekoh ja, ajde, tako mi i triba kad sam se žurio, potaknut “lijepim vremenom” š”, pa pomidore i paprike i sve posadio dva tjedna ranije nego proÅ”le godine … nije problem, poÄupati Äemo pa Äemo posaditi nove.
No onda mi pogled zapne za neke “izrasline” na, inaÄe lijepom i ravnom dijelu polja di sam posadio krumpire.
“Oooo, da mi nisu nikli krumpiri”???
“Ajmeeee, nisuuuu valjdaaaa” š
“Jesu” š„š„š„
SriÄom, pa su niknuli u samo jednom redu š .
A kako izgledaju ti Ŕto su niknuli, evo da i sami vidite.
Uglavnom, tuga, jad i Äemer. I to mi je jedan od dva reda u kojima sam posadio ÄaÄinu carsku Jerlu.
DoduÅ”e, vidi se joÅ” i pokoji zeleni listiÄ na njima pa možda Å”teta i ne bude stopostotna, a SRIÄOM, pa sam ipak bija pametan ostaviti joÅ” jednu kaÅ”eticu, da je posadim kasnije, “kad bude sigurno” … pa eto, bit Äe i Jerle ā¤ļø.
Eh, težak je život poljoprivrednika …
One thought on “Pozebli mi krumpiriiiii š„š„š„š„š””